Kada razmišljamo o hrani, verovatno je poslednja stvar na koju pomislimo zemljište u kome se ona uzgaja. To ima smisla, s obzirom da se većina nas ne bavi uzgojem biljaka, stoga i ne razmišlja o tom procesu. Ali u stvarnosti svi ti usevi su proizvod zemljišta u kome njihov koren raste. Iznenadili biste se na koliko načina zemljište može uticati na hranu koju jedemo, od korena na gore!

Svaki sistem ima temelj na koga se oslanja u cilju napretka, a zdravo zemljište je neophodna osnova sistema ishrane. Zemljište obezbeđuje kiseonik, vodu, hranljive materije, a koren se stara o tome da naši usevi cvetaju i rastu. Zemljište čak ima sposobnost da zaštiti nejaku biljku od iznenadnih, ekstremnih temperaturnih promena. Mnogi organizmi, uključujući i mikroorganizme, udružuju se u žive ekosisteme, čija je funkcija recikliranje hranljivih materija, kontrola biljnih bolesti, iskorišćavanje mrtvih, propadajućih delova biljke i mnoge druge. Zdravo zemljište takođe može povoljno uticati na klimatske promene tako što povećava ili održava nivo kiseonika. To je zaista neverovatno!

Nažalost, zbog ubrzanog rasta populacije i povećane potrebe za proizvodnjom, došlo je do negativnog uticaja na plodnost zemljišta što uzrokuje manje količine useva za buduće generacije. Takođe, nezdravi procesi u poljoprivredi doprineli su osiromašenju zemljišta.

Da li ste možda čuli za biodinamičku poljoprivredu? Mnogi stručnjaci tvrde da je to rešenje za održavanje zdravlja zemljišta i za još mnogo toga. Biodinamička poljoprivreda je najefikasniji način očuvanja zemljišta i svih procesa unutar samoodrživih ekosistema. Kao što je ranije spomenuto, budući da smo zemlju tretirali protivno ustaljenom prorodnom toku, osiromašili smo plodno tlo. Ali u biodinamičkoj poljoprivedi, sve se radi u skladu sa prirodom. Na taj način ništa nije u konfrontaciji, već funkcioniše usklađeno. Da li Vam to zvuči komplikovano? Zapravo je prilično jednostavno. 

Galerija